Kраћи опис активности:
На акцију крећу три чланице АОНС-а у четвртак 14.02. у 16,30 часова, аутобусом из Новог Сада за Београд, где се састају са четвртим чланом из Републике Српске и заједно колима полазе за Црну Гору, на Комове.
После успутних задржавања ради одмора, у Црну Гору се стиже у петак 15.02. у јутарњим сатима. Возило се оставаља на путу према Трешњевику, на месту где пут постаје непроходан за кола, 10-ак км од Еко катуна Штавна. После препакивања ствари екипа креће ка одредишту, катунима на Комовима, пречећи пут уз брдо ради скраћивања стазе која је делимично испрћена, тако да се гази по снегу висине од око 30 цм, што уз терет комплетне зимске алпинистичке опреме чини да пут изгледа као да се никад завршити неће. Но пошто се најзад, на излазу из ко зна које шуме, ипак стигло, дружину је чекала заложена ватра у катуну, одмарање и припрема за сутрашњи дан пењања. Због огромне количине снега и неизвесног времена одлучено је да се план за сутрадан прави на лицу места.
Јутро 16.02. је освануло са маглом и ветром на граници прихватљивости. Кренуло се без великих очекивања, уколико се време побољша наставиће се са пењањем, у супротном екипа ће се вратити у катун. До доласка у подножје Комова облаци су се разишли. Ветар је наставио истим интензитетом, што се показало као добро јер је замрзавао снежну површину и омогућио кретање без већег пропадања. У „Жућкасти смер“ се ушло око 12 сати и кретало ка излазу без проблема. Екипа се држала заједно и добро напредовала ка излазу. У једном делу са успехом је решен проблем око проласка стене са недовољно снега за кретање са цепином, а из смери се изашло разбијањем снежне капе. Излазак из смери био је око 15 часова, на зараван са надморском висином од 2.250 мнв, на којој је сунце дивно огрејало и природу и нас, и са које се, после краће паузе, кренуло другим смером у спуст. Повратак је трајао нешто краће и ишао је смером А. У поподневним сатима завршен је повратак и стигло се у катун у доброј атмосфери целе екипе која је остварила план. Остатак дана проведен је уз кувано вино и добро друштво из осталих катуна и на крају вечери у паковању за сутрашњи полазак.
Сутрадан 17.02. дочекало нас је фантастично време и испратило на пут за повратак. Спремили смо се на истих оних 10 км пешачења до нашег превоза, али је пут назад био неупоредиво пријатнији, као да то није онај исти пут без краја којим смо пре пар дана долазили. Следило је заједничко путовање до Београда, растанак и повратак дела екипе последњим бусом за Нови Сад. |