U više navrata sam pričao sa Aleksandrom Grahovcem oko penjanja u Sloveniji, gde je on izrazio želju da penje Dugu Nemšku smer. Ja nisam bio toliko optimističan kao on, nikad nisam išao tako dugačak smer, pa sam imao malo premišljanja oko upuštanja u tako neku avanturu. Na kraju smo se složili da idemo Kratku Nemšku sa Zimmer-Jahn izlazom, ali kada dodjemo na Zlatorogovih polica da, u koliko se osecamo dobro, nastavimo Dugu Nemšku.

Dogovorili smo se da uspon bude u subotu, 01.08.2026, medjutim zbog bolje vremenske prognoze za nedelju odlučujemo da pomerimo uspon za jedan dan, želeli smo da imamo što bolje uslove za ovako dugačak smer. Iako živim u Sloveniji i imamo gde da budemo smešteni besplatno, obojica se slažemo da je bolje da spavamo u domu u dolini Vrata, da bi mogli duže da spavamo i da budemo odmorniji za uspon. Dnevni parking za dolinu Vrata je 25eur, ali u koliko se uzme smeštaj u domu parking je besplatan 48h. Smeštaj za dve osobe (sa članskim kartama) u Šlajmerovom domu je 50eur. Za dodatni trošak od 12.5eur po čoveku, savetujem svima spavanje u Šlajmerovom domu koji je skoro renoviran i zaista udoban. Prilikom bookiranja doma, bitno je uneti registartsku tablicu automobila, nakon čega se rampa nakon Mojstrane sama otvara pri prilasku vozila.

Aleksandar kreće kolima za Sloveniju u subotu prepodne i stiže kod mene na Bled oko 14h. Nakon ručka, raspodele i pakovanja opreme, oko 16h odlazimo do doline Vrata. Nakon check-ina u kucici pored Aljaževog doma i prijatnog razgovora sa gospodjom na šalteru (rekla nam je da se moramo javiti u silasku da smo živi, dva dana pre našeg uspona je u smeru pao Andrej Štremfelj, srećom bez povreda opasnih po život), odlučujemo se da prošetamo kroz dolinu, osmotrimo stenu i ključne tačke pristupa i uspona. Iz daljine, na steni nalazimo pocetak Slovenske smeri, koja deli pola prvog cuga sa Nemškom, kao i ključne tačke – Wagnerovu grapu, Grad, Nemški Turnc, Nemški Steber, Slovenski Turnc i dr. Vraćamo se u dom, večeramo, još malo analiziramo skice, opis smera i izveštaj Ivane Rogić (AOB) sa penjanja Kratke Nemške. Odlazimo na spavanje oko 21:30.

Budimo se u 04:00, doručak, kafa i odlazimo do auta po opremu. Krećemo sa parkinga i kroz sumrak idemo kroz dolinu Vrata prema planinarskoj stazi čez Prag, čiji je početak pristup za naš smer. Nakon prelaska preko segmenta čeličnih nogostupa u steni i laganog scrambla, isključujemo se sa rute čez Prag desno preko utabane stazice kroz travu i sipar.

Ubrzo prilazimo početku Slovenske smeri gde srećemo Slovenačkog vodiča sa dva klijenta. Nakon kraćeg razgovora, oni su penjali Dugu Nemšku, nastavljamo solo kroz prvi cug Slovenske i na prvoj polici se odvajamo desno, gde počinje prečenje ka početku Nemške. Kad smo prišli smeru, odlučujemo da nastavimo solo još dva cuga, jer teren nije bio zahtevan. Na drugom sidrištu (prostrana polica) krećemo da razmotavamo uže i pripremamo opremu. Za penjanje Kratke Nemške smo se odlučili za simultano penjanje. Prvi penjač je penjao klasično i stavljao medju osiguranja na klinove, ali je na svakom sidrištu dodavao micro traxion/tibloc/spoc (imali smo 5 komada) za backup u slučaju pada drugog penjača. Zahvaljujuci ovom pristupu bili smo veoma brzi. Takodje, odlučujemo da ne koristimo penjačice, nego da nastavimo u patikama. Aleksandar je prvi preuzeo vodjstvo, napredovali smo dosta brzo kroz relativno lagan teren (ocene III-III+). Nakon 5-6 simultanih cugova, menjamo vodjstvo i ja nastavljam dalje kroz smer. Ubrzo dolazimo do Grada, veliki stenoviti toranj pored smera, gde prestižemo još jednu slovenačku navezu (penjali su Kratku Nemšku). Nakon par cugova, malo sam izgubio orijentaciju gde smo u smeru i javljam Aleksandru da dodje do mene, da zajedno razmotrimo skicu. Tu nas stiže i slovenačka naveza koja nam zapravo govori da smo mnogo dalje u smeru nego što smo mislili, predzadnji cug do Nemškog Turnca. Nastavljamo penjanje i izlazimo na vrh Nemškog Turnca, gde se nalazi upisna knjiga. Gledamo na sat i zaključujemo da smo popeli 400-500m smera za oko 2h 10min. Obojica smo jako zadovoljni brzinom i u tom trenutku jednoglasno odlučujemo da nastavimo Dolgu Nemšku. Entuzijazam i motivacija su na 200%!

Razvezujemo se, pakujemo uže i nastavljamo solo kroz široki kuloar sa stenjem i siparom. Nakon kuloara ulazimo u Nemšku grapu, ali greškom skrećemo prerano levo i moramo da otpenjavamo kraći segment stene. Vraćamo se na pravi put, po levoj strani Nemške grape i ulazimo u prvi kraći kamin, koji prolazimo bez teškoća. Prilazimo sledećem manjem kaminu, ali odlučujemo da idemo po njegovoj desnoj strani. U ovom delu smo se obojica zapitali zašto smo to uradili i zašto nemamo penjačice, pošto je težina penjanja drastično skočila, al nekako uspevamo da se iskoprcamo preko detalja. Nakon ovoga ulazimo u Nemšku grapu i dolazimo do trenutka kada treba da se priključimo Dolgoj Nemškoj preko, na skici, dugačke izrazite prečke u desno. Medjutim skica je jedno, a stanje na terenu nije najpreglednije. Nalazimo se oko 100m ispod velikog okna, ali nismo sigurni kuda da idemo, jer na desno, prema rubu, teren je poprilično zahtevan. Nastavljamo po sve strmijem terenu, prolazimo i ostatke zimskog snega. U jednom trenutku, Aleksandar je ugledao klin i to je bio znak da dobro idemo. Nastavljamo u desno i na gore, prema kaminu, gde smo ugledali jos jedan klin sa plavim prusikom. U ovom trenutku nismo sigurni gde dalje da idemo, iznad nas je kamin koji je bio bar ocena IV, desno od nas je rub stene koji ne izgleda kao da tuda treba ići. Usidrili smo se kompletima u taj jedan klin i zaključujemo da možda ne idemo dobrim putem, jer zašto bi bio prusik u klinu osim ako neko nije napravio grešku kao mi i abzajlovao sa te tačke dole. Sva ona motivacija i entuzijazam su u ovom trenutku drastično opali. Zovemo Saru Pirnat, sa kojom smo se i pre akcije savetovali oko smera, saljemo joj slike gde smo, ali ni ona nije sigurna da li je to pravi put smera. Ključna informacija koju nam je rekla je da rub stene izgleda kao da nema ničega, ali sa druge strane je dobro i da krenu klinovi. Tu odlučujemo da se navežemo i krenemo ka rubu, Aleksandar kreće prvi i ja ga osiguravam. Zaista, nakon zalaska za rub stene desno, otvori se ogromna polica, ali nema klinova. Nastavlja još malo napred do kraja police i nailazi na još jednu policu ispod nas koja je 3-5m niže. Silazi na nju i tu pronalazi klinove i sidrište. Dolazim do njega i obojici se vraća entuzijazam, koji je do malopre bio poprilično slab. Konačno smo na Zlatorogovim policama. Odlučujemo da jedemo, popijemo vode i nastavljamo dalje. U ovom traženju puta smo izgubili oko 45min.

Nakon ovoga kreće lepa i lagana prečka koja se završava sa previsom ispod kojeg treba proci. Ovo je znak da smo na pravom putu. Nakon previsa dolazimo na desnu stranu Nemškog Stebra, gde počinje Dolga Nemška. Odlučujemo da opet nastavimo simultano penjanje, jer po skici opet kreće lakši teren, ocene II – III+. Nakon par cugova, opet nismo sigurni da li idemo kako treba. Zaključujemo da je skica koju imamo, iz vodiča “Stena”, pogrešno skalirana. Na skici ⅔ zauzima Kratka Nemška, a ⅓ Dolga. U realnosti je bliže pola-pola. Savetujem da se obavezno pogledaju skica i opis iz vodiča “Slovenske Stene” za Nemšku smer, kao i za Zlatorogove police. Ovo smo zaključili sve par dana nakon akcije. Kad se predje u Dolgu Nemšku, najbolje je gledati skicu Dolge odvojeno od Kratke. Nastavljamo još nekoliko cugova lakšeg terena, prečki, pukotina, kamina i žljebova. Bitna tačka je ovde poslednja preška u desno, ispod velikih ploča, u koliko se nastavi na gore, a ne desno, ulazi se u Raz Nemškog Stebra, ocena V. Nakon duge prečke u desno, dolazimo do prve ocene IV- u smeru i ovde odlučujemo da prekinemo sa simultanim penjanjem i nastavimo cug-na-cug. Nakon par žljebova dolazimo do verovatno najimpresivnijeg mesta u smeru – Luska. Luska je ogromna ljuska, od bar 50m, odvojena od glavne stene i smer vodi po kaminu izmedju ljuske i stene. Na našoj skici je ovaj deo ocenjen IV+, najteži deo u smeru. Aleksandar voli kamine i insistira da ide prvi. Medjutim nakon par pokreta zaključuje da smo i dalje u lakom terenu i ne zna zasto je to ocenjeno sa IV+. Izlazi pred vrh Luske i ubrzo dolazim i ja za njim, ovde sam obukao penjačice, za svaki slučaj. Zaključujemo da je verovatno taj deo greška u skici. Nastavljam dalje i dolazim do ivice Luske, deo gde poprilicno ne osiguran, penjač mora da preskoči ili napravi veliki korak da bi prešao preko od ivice Luske do glavne stene. Ovo je jedino mesto u smeru gde sam osetio da me je malo prodrmao adrenalin. Pravim korak, na gaz sa druge strane i hvatam se za šoljicu. Srećom, klin je odmah preko i ukopcavam komplet. Nakon toga je popustio adrenalin, nastavljam preko veoma eksponirane prečke u levo i pravim sidrište na dva klina na širokoj polici nakon prečke. Aleksandar dolazi do mene i obojica zaključujemo da nam je Luska najbolja uspomena iz smera. Nakon Luske imamo još par cugova do poslednje raskrsnice u smeru, levo-gore na Kugyjevu policu, ili desno na Plemenice. Odlučujemo se da idemo preko ploča na Kugyjevu policu.

Krećem ovaj deo kao prvi i ubrzo shvatam da su penjačice ovde itekako dobrodošle, konačno dolazimo do “penjačkijeg” dela u smeru. Mali gazovi i hvatovi, 3-4 klina na 1-1.5m razmaka govore da su i prvi penjači ovde zaključili da moraju malo ozbiljnije da se osiguravaju, ali i dalje da ocene cug kao IV-. Čuvena “Slovenačka četvorka”, ja bih ga ocenio bar kao francuski 5a. Nakon zadnjeg klina, ugledao sam još jedan klin levo i pravim prečku do šireg žljeba gde nalazim dva klina za sidrište. Aleksandar dolazi do mene i kreće da vodi poslednji cug u smeru, izlazi na policu sa 3 klina i ubrzo dolazim do njega. Nakon 9.5h penjanja izlazimo na Kugyjevu policu – kraj Dolge Nemške.

Ovde smo se konačno opustili i uživamo u pogledu na dolinu Vrata i susedne vrhove. Sunca i dalje imamo na pretek. Pravimo kraću pauzu za hranu i vodu. Zaključujemo da zajedno imamo još 1l vode i da smo već dehidrirani, al šta sad, treba sići do auta. Odustajemo od odlaska do Kredarice, želimo čim pre da sidjemo u dolinu i krećemo manjom stazom prema planinarskoj stazi čez Prag. Manja staza se ubrzo pretvara u 1.5h šetnje po siparu… Nakon beskrajnog sipara, dolazimo do staze i nastavljamo dole u dolinu. Od izlaska iz smera do auta treba još oko 4-5h šetanja po terenu koji nije najlepši. Više puta sam silazio stazom čez Prag i postala mi je najnemiliji deo svake ture. Do auta stižemo oko 21:00, obojca dehidrirani jer smo bez vode poslednja 4h. Javljam se gospodji u check-in kućici i kupujem dva Isotonica. Na klupi čekam Aleksandra koji je usput ušao u reku da se osveži. Srećom u kolima smo imali par flaša vode i soka. Pakujemo opremu i odlazimo kod mene na Bled.

05.08.2026. – Dušan Ković

« ‹ of 2 › »